U kategoriji
Rasprodato
Apple Pectin Caps - 100 kapsula
Twinlab
Cena:
1.310,00 RSD
650,00 RSD
Pektini se dobijaju iz pulpe grejpfruta, jabuke ili citrusnog voća i predstavljaju odličan izvor hidrosolubilnog dijetetskog vlakna, prebiotika, koji se u kontaktu sa vodom zgušnjavaju u gel (grč. pektos), koji nesvaren prolazi kroz digestivni trakt delujući pritom blagotvorno na crevnu floru i zdravlje digestivnog sistema. Zbog ovog svojstva, pektin se koristi u prehrambenoj u industriji kao sredstvo za želatiniranje hrane. Kako god ih zvali - pektini, dijetetska vlakna ili prebiotici - oni predstavljaju mudar i prirodan izbor suplementacije u cilju poboljšanja i očuvanja digestivnog zdravlja bez upotrebe hemikalija.
Prebiotike i probiotike ne treba mešati, ali su i jedni i drugi važni za normalno funkcionisanje digestivnog sistema. Ukoliko se ne unose u organizam u adekvatnoj količini svakodnevnom ishranom, njihova korisna dejstva može da obezbedi povremena suplementacija.
Prebiotici su nesvarljive vlaknaste materije biljnog porekla, poznatije pod nazivom fruktooligosaharidi (FOS), koji stimulišu razvoj korisne crevne mikroflore - probiotika laktobacila acidofila i bifidobakterija. Oni su zapravo hrana za korisne bakterije u gastrointestinalnom sistemu. Čovek ih prvi put unosi u organizam odmah po rođenju u obliku galaktooligosaharida iz majčinog mleka. Oni štite organizam od patogenih bakterija i stimulišu razvoj imunološkog sistema. U nutricionizmu i dijetetici poznati su i pod nazivima dijetetska vlakna i biljni pektini. Hemijski gledano, FOS je molekul glukoze vezan za više molekula fruktoze. Ove veze enzimi u tankom crevu ne mogu da raskinu, pa oni neoštećeni dospevaju u debelo crevo, gde ih korisne crevne bakterije koriste za svoj razvoj. Mogu da budu od koristi za decu u razvoju jer pomažu apsorpciju važnih minerala koji su neophodni za izgradnju koštanog tkiva, kalcijuma i magnezijuma, a pritom onemogućavaju apsorpciju toksičnih elemenata, žive, kadmijuma i mangana. Koristi od prebiotika su mnogobrojne:
- smanjuju količinu masti u serumu
- redukuju rizik od pojave raka debelog creva
- povećavaju intestinalnu apsorpciju kalcijuma
- smanjuju simptome ulceroznog kolitisa
- deluju umirujuće kod dijareje izazvane antibioticima
Fruktooligosaharidi se u crevima pomoću crevnih bakterija metabolišu u masne kiseline, koje izazivaju pad pH vrednosti, što ometa rast i množenje patogenih bakterija, olakšava apsorpciju kalcijuma i predstavlja supstrat za epitelne ćelije creva. Time što mogu da utiču na intestinalne pH vrednosti, fruktooligosaharidi utiču i na crevnu mikrofloru, a to znači da zaštitno deluju na celokupno zdravlje creva.
Studije rađene na ljudima pokazuju da upotreba od samo 6 do 8 grama fruktooligosaharida dnevno rezultuje značajnim povećanjem broja bifidobakterija. Istovremeno se smanjuje broj patogenih crevnih bakterija. Postoje i zapažanja da fruktooligosaharidi mogu da smanje nivoe holesterola i triglicerida, a studije na životinjama ukazuju da mogu da umanje rizik od pojave raka debelog creva i povećaju apsorpciju minerala. U praksi se pokazalo da ishrana bogata vlaknima pozitivno utiče na zdrav nivo šećera u krvi, stoga se pektin preporučuje dijabetičarima kao suplement uz redovnu terapiju.
Vlakna iz jabuke se u kontaktu sa vodom pretvaraju u želatinastu materiju. Optimalna dnevna doza dijetetskih vlakana, odn. prebiotika je oko 10 g. Pravilno je uzimati ih pre obroka sa mnogo tečnosti, najmanje 3 dl, ali treba povećati i opšti dnevni unos tečnosti.
Preporučena doza i način upotrebe
1 kapsula 1 do 3 puta dnevno sa dosta tečnosti, najbolje oko 30 minuta pre obroka. Suplementaciju prebioticima treba započeti manjim dozama, koje se nakon nekoliko nedelja mogu povećati.
Prebiotike i probiotike ne treba mešati, ali su i jedni i drugi važni za normalno funkcionisanje digestivnog sistema. Ukoliko se ne unose u organizam u adekvatnoj količini svakodnevnom ishranom, njihova korisna dejstva može da obezbedi povremena suplementacija.
Prebiotici su nesvarljive vlaknaste materije biljnog porekla, poznatije pod nazivom fruktooligosaharidi (FOS), koji stimulišu razvoj korisne crevne mikroflore - probiotika laktobacila acidofila i bifidobakterija. Oni su zapravo hrana za korisne bakterije u gastrointestinalnom sistemu. Čovek ih prvi put unosi u organizam odmah po rođenju u obliku galaktooligosaharida iz majčinog mleka. Oni štite organizam od patogenih bakterija i stimulišu razvoj imunološkog sistema. U nutricionizmu i dijetetici poznati su i pod nazivima dijetetska vlakna i biljni pektini. Hemijski gledano, FOS je molekul glukoze vezan za više molekula fruktoze. Ove veze enzimi u tankom crevu ne mogu da raskinu, pa oni neoštećeni dospevaju u debelo crevo, gde ih korisne crevne bakterije koriste za svoj razvoj. Mogu da budu od koristi za decu u razvoju jer pomažu apsorpciju važnih minerala koji su neophodni za izgradnju koštanog tkiva, kalcijuma i magnezijuma, a pritom onemogućavaju apsorpciju toksičnih elemenata, žive, kadmijuma i mangana. Koristi od prebiotika su mnogobrojne:
- smanjuju količinu masti u serumu
- redukuju rizik od pojave raka debelog creva
- povećavaju intestinalnu apsorpciju kalcijuma
- smanjuju simptome ulceroznog kolitisa
- deluju umirujuće kod dijareje izazvane antibioticima
Fruktooligosaharidi se u crevima pomoću crevnih bakterija metabolišu u masne kiseline, koje izazivaju pad pH vrednosti, što ometa rast i množenje patogenih bakterija, olakšava apsorpciju kalcijuma i predstavlja supstrat za epitelne ćelije creva. Time što mogu da utiču na intestinalne pH vrednosti, fruktooligosaharidi utiču i na crevnu mikrofloru, a to znači da zaštitno deluju na celokupno zdravlje creva.
Studije rađene na ljudima pokazuju da upotreba od samo 6 do 8 grama fruktooligosaharida dnevno rezultuje značajnim povećanjem broja bifidobakterija. Istovremeno se smanjuje broj patogenih crevnih bakterija. Postoje i zapažanja da fruktooligosaharidi mogu da smanje nivoe holesterola i triglicerida, a studije na životinjama ukazuju da mogu da umanje rizik od pojave raka debelog creva i povećaju apsorpciju minerala. U praksi se pokazalo da ishrana bogata vlaknima pozitivno utiče na zdrav nivo šećera u krvi, stoga se pektin preporučuje dijabetičarima kao suplement uz redovnu terapiju.
Vlakna iz jabuke se u kontaktu sa vodom pretvaraju u želatinastu materiju. Optimalna dnevna doza dijetetskih vlakana, odn. prebiotika je oko 10 g. Pravilno je uzimati ih pre obroka sa mnogo tečnosti, najmanje 3 dl, ali treba povećati i opšti dnevni unos tečnosti.
Preporučena doza i način upotrebe
1 kapsula 1 do 3 puta dnevno sa dosta tečnosti, najbolje oko 30 minuta pre obroka. Suplementaciju prebioticima treba započeti manjim dozama, koje se nakon nekoliko nedelja mogu povećati.
