Pure 4K Protein Blend Chocolate Heaven- 1000 g
AKCIJA -25%

Pure 4K Protein Blend Chocolate Heaven - 1000 g


Pure

Cena:

2.590,00 RSD

1.940,00 RSD

Pure 4K Protein Blend predstavlja mešavinu proteina koja se sastoji od:

- koncentrata proteina surutke
- koncentrata proteina mleka
- izolata proteina surutke
- peptida glutamina

Proteini mleka su jedna od najvažnijih komponenti mleka, kako sa nutritivnog, tako i sa tehnološkog aspekta. Proteini mleka različitog porekla imaju različite fizičko-­hemijske, funkcionalne i tehnološke karakteristike, koje se široko primenjuju u prehrambenoj industriji, a i sadržaj proteina u mleku različitog porekla može da varira.

Koncentrovani proteini mleka mogu se dobiti iz punomasnog, delimično obranog i obranog mleka, najčešće kravljeg, primenom fizičkih tehnika separacije kako bi se uklonile neproteinske komponente.

Pod koncentratima proteina mleka (Milk Protein Concentrate – MPC) podrazumevaju se proizvodi kod kojih je sadržaj proteina mleka između 40 i 90% (suve materije), dok izolate proteina mleka (Milk Protein Isolate – MPI) karakteriše sadržaj proteina veći od 90%. Koncentrati i izolati proteina mleka predstavljaju kompletne, biološki visoko vredne proteine mleka koji sadrže i kazeine i proteine surutke u istom odnosu kao i mleko iz kojeg su dobijeni. Ovi proteini su u svom prirodnom stanju, tako da se kazeini nalaze u formi koja je slična inicijalnoj kazeinskoj micelamoj strukturi u mleku, a proteini surutke su uglavnom nedenaturisani, ukoliko je temperatumi tretman u toku procesa proizvodnje držan na minimumu. MPC i MPI u odnosu na obrano mleko u prahu i punomasno mleko u prahu karakteriše značajno veća količina proteina i niži sadržaj laktoze, pa predstavljaju koncentrisane izvore proteina za poboljšanje nutritivnih vrednosti krajnjih proizvoda. Kako proizvodnja proteina mleka podrazumeva primenu procesa fizičke separacije i ,,prosto" koncentrisanje proteina mleka bez značajnog uticaja na promenu hemijskih osobina komponenti mleka, smatra se da su koncentrovani proteini mleka jednako nutritivno vredni kao i mleko iz kojeg su dobijeni i da je svarljivost proteina jednaka kao i svarljivost proteina početne sirovine.

Nutritivni kvalitet proteina se može izražavati velikim brojem različitih kriterijuma, ali suštinski je važna relativna količina i ravnoteža različitih aminokiselina u proteinima koji i određuju njegovu nutritivnu vrednost. Food & Agriculture Organization i World Health Organization (FAO/WHO) su 1989. godine predložili da se kvalitet proteina može meriti izražavanjem sadržaja prve limitirajuće esencijalne aminokiseline testiranog proteina u odnosu na sadržaj iste aminokiseline u referentnom obrascu (FAO/WHO, 1990.). Korišćene referentne vrednosti bile su bazirane na potrebama za esencijalnim aminokiselinama za decu predškolskog uzrasta.

Proteini kravljeg mleka predstavljaju proteine potpune biološke vrednosti. Pod proteinom potpune biološke vrednosti podrazumeva se da protein sadrži sve esencijalne aminokiseline koje mogu biti korišćene za sintezu proteina. Ta vrednost je za proteine mleka veća u odnosu na proteine goveđeg mesa, proteina soje, proteina pšenice.

Proteine kravljeg mleka, kao što je već rečeno, čine dve velike grupe proteina – kazeini i proteini surutke. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina kravljeg mleka, dok proteini surutke predstavljaju ostatak, oko 20%. U kravljem mleku ima kazeina od 2,8 do 3,4%. On se stvara iz aminokiselina u mlečnoj žlezdi, što je jedini izvor kazeina u prirodi. Sastoji se od 18 aminokiselina, od kojih je skoro polovina esencijalnih. Najzastupljenija aminokiselina u njemu je neesencijalna, glutaminska kiselina. Pored aminokiselina, kazein sadrži i fosfornu kiselinu, kalcijum-galaktozu i galaktozamin.

Kazein je složena belančevina iz grupe fosfopeptida. To nije jedinstven protein, već se sastoji od više vrsta fosfoproteida koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, molekulskoj masi i fizičkim osobinama. Ove frakcije kazeina obeležene su slovima grčkog alfabeta – najviše ima alfa-kazeina, zatim beta-kazeina, a najmanje su zastupljene gama-frakcije. Iz alfa-kazeina su izdvojene i druge frakcije. Molekuli kazeina su medusobno povezani kalcijumom i stvaraju agregate ili micele različitih veličina, jedinjenja koja utiču na kiselost mleka. Nose veliki broj naelektrisanih i polarnih grupa, pa privlače velike količine vode. Zahvaljujući tome, u mleku se nalazi u stabilnoj suspenziji. U kravljem mleku ima više kazeina nego u humanom, zbog čega se ono teže vari.

Surutka predstavlja sporedni produkt proizvodnje sireva i, pored proteina u sirovoj formi, sadrži mast, laktozu i ostale materije. Sirova surutka se prerađuje da bi se dobili proteinski bogati koncentrati (Whey Protein Concentrate – WPC) i proteinski izolati (Whey Protein Isolate –WPI). Sastavne delove proteina surutke čine veće količine globularnih proteina beta- i alfa-laktoglobulina koji čine oko 70 - 80% ukupnih proteina surutke. Ostali proteini, koji se nalaze u manjoj količini, čine imunoglobulini IgG, IgA i IgM, glikomakropeptidi, serum albumini, laktoferin, laktoperoksidaze i lizozimi. Proteini surutke sadrže i manje peptidne jedinice izvedene od različitih proteina koje su poznate pod nazivom biopeptidi.

Prema nekim podacima, proteini surutke mogu:

- da utiču na održavanje i povećanje mišićne mase
- održavanje normalnih kostiju
- da ispolje antiinflamatorno dejstvo
- da ispolje imunomodulatorno dejstvo
- da ispolje antioksidativno dejstvo
- da imaju moguću ulogu u smanjenju rizika nastanka nekih oboljenja

Koncentrati i izolati proteina mleka, pored visokog sadržaja proteina, sadrže značajne količine minerala, kao što su kalcijum, magnezijum i fosfor, pa se i nalaze u velikom broju prehrambenih proizvoda obogaćenih proteinima, uglavnom u obliku zamena za obrok, raznih napitaka i štanglica (Protein Bar). Koriste u dečijoj ishrani, medicinskoj ishrani (enteralna hrana), u proizvodima za regulisanje telesne mase, u ishrani za starije ljude, u praškastim dijetetskim proizvodima – dodacima ishrani i proizvodima namenjenim sportistima.

Na osnovu podataka propisanih od strane američkog Institute of Medicine's Food and Nutrition Board-a, preporučeni dnevni unos proteina trebalo bi da je između 10 i 30% računato na ukupne dnevne energetske potrebe, odnosno u proseku 52 g dnevno za decu iznad 14 godina i 56 g za odrasle.

U zajedničkom saopštenju američkog udruženja dijebetičara i dijetetičara Kanade iz 2000. godine, dnevne potrebe za proteinima su povećane kod fizički aktivnih osoba: 1,2 - 1,4 g/kg telesne mase dnevno – za sportove izdržljivosti, dok kod sportova snage potrebe mogu ići i do l,6 - 1,7 g/kg telesne mase dnevno.

Na trzištu je dostupan veliki broj različitih dijetetskih suplemenata na bazi proteina surutke kao sto su koncentrati, izolati i hidrolizati proteina surutke. Pojedini sadrže smešu navedenih oblika proteina surutke, a postoje i proizvodi obogaćeni drugim supstancama, kao što su aminokiseline razgranatog lanca (BCAA) i L-glutamin.

Doziranje proteina surutke kao dodatka ishrani je varijabilno. Kod sportista ona često ide u opsegu od 10 do 25 g/dan, a pri intenzivnijim fizičkim opterećenjima i više. U Srbiji i Evropskoj Uniji nije definisan preporučen dnevni unos za proteine mleka.

L-glutamin je poluesencijalna ili potencijalno esencijalna proteinska aminokiselina prisutna u svim bićima. Pri normalnim uslovima, telo može da sintetiše dovoljne količine L-glutamina za zadovoljavanje fizioloških potreba organizma. Smatra se da je L-glutamin jedna od najvažnijih aminokiselina u trenucima kada je telo izloženo takvim metaboličkim stresnim situacijama kao što je trauma, kancer, sepsa i opekotine. Pri takvim uslovima, L-glutamin postaje esencijalna aminokiselina, pa je veoma bitno da se obezbedi svakodnevni adekvatni unos ove aminokiseline kako bi se zadovoljili fiziološki zahtevi nastali u ovakvim situacijama.

L-glutamin je najrasprostranjenija aminokiselina u ljudskom telu i pretežno se sintetiše i skladišti u skeletnim mišićima. L-glutamin učestvuje u brojnim reakcijama u telu, kao što su regulacija acido-bazne ravnoteže, učestvovanje u formiranju purinskih i pirimidinskih nukleotida, aminošećera (glukozamina), L-glutamata i drugih aminokiselina, nikotinamida, adenin-dinukleotida i glutationa. Takođe učestvuje u sintezi proteina, produkciji energije, kao i u neophodnoj produkciji D-glukoze i glikogena.

L-glutamin se smatra imunonutrijentom tako da se suplementacija L-glutaminom često koristi pri stresnim situacijama kao što su trauma, kancer, infekcije i opekotine. Tipičan unos L­-glutamina ishranom je od 5 do 10 g dnevno. Najvredniji izvor L-glutamina su životinjski i biljni proteini. Suplementacija L-glutaminom može da ima imunomodulatomo, antikatabolično/anabolično i gastrointestinalno mukozno zastitno dejstvo. Takođe, može da ima i antioksidativnu aktivnost.

Brojna istraživanja ukazuju na povoljno dejstvo L-glutamina na sportske performanse, obnovu zaliha glikogena nakon napora, održavanje normalne neuroloske funkcije, rast i održavanje mišićne mase i dr.

Suplementaciju L-glutaminom bi trebalo da izbegavaju trudnice i dojilje ukoliko im drugačije ne preporuči lekar. Osobe sa bubrežnom ili hepatitičnom insuficijencijom, trebalo bi da budu obazrive pri suplementaciji L-glutaminom. Doze do 21 g L-glutamina dnevno se dobro podnose. Dokumentovana neželjena dejstva su retka i najčešće su u vidu gastrointestinalnih tegoba – nadimanje i zatvor. U Srbiji i Evropskoj Uniji nije definisan preporučen dnevni unos za L-glutamin.

Preporučeno doziranje i način upotrebe

Pomešati sadržaj 1 dozime merice (35 g) sa 250 ml hladne vode. Kao dodatak ishrani, uzimati 1 porciju dnevno: u danima treninga konzumirati 1 porciju 30 minuta nakon treninga. Danima kada se ne trenira, uzeti 1 porciju ujutru nakon buđenja.